У Србији је у 2022. број евидентираних газдинстава која се баве сеоским туризмом повећан 40 одсто и тренутно је у систему Е-туриста регистровано више од 700 објеката овог типа, али вероватно још толико њих послује у сивој зони, изјавио је министар туризма и омладине Хусеин Мемић.

"Један од разлога за појачану пријаву у систем Е-туриста је учешће у систему ваучера, будући да је у сеоским газдинствима прошле године искоришћено више од 10.000 ваучера. Истовремено, имајући у виду експанзију руралног туризма широм Србије, поготово од почетка пандемије, сигурно је најмање још 700 сеоских газдинстава која послују у сивој зони", казао је Мемић у интервјуу агенцији Бета.

Истакао је да Министарство туризма у наредном периоду планира да се активно бави овим проблемом, "јер физичка лица која издају приватни смештај нелегално представљају нелојалну конкуренцију свим угоститељима који послују по закону".

Указао је да је, након успостављања Централног информационог система у области угоститељства и туризма, тзв. Е-туристе, у другој половини 2020. први пут добијена реална слика броја и ноћења гостију и то на свакој дестинацији.

"Међутим, још увек постоји велики број власника приватног смештаја који не плаћају порез и послују на црно, тако да је број смешајних капацитета и гостију на дестинацијама и даље већи него што показује статистика", казао је он.

Мемић је потврдио да је ове године забележено досад највеће интересовање грађана за коришћење ваучера за субвенционисани одмор у Србији, па је само током првог дана пријаве грађана подељено више од половине ваучера, од понуђених 100.000.

"Одлука о додели додатних ваучера зависи од макроекономске ситуације и могућности у буџету. У сваком случају, врло радо бисмо прихватити одлуку о додели нових ваучера јер су вишеструко допринели развоју домаћег туризма претходних година, почев од развоја нових дестинација, продужетка сезоне и изласка великог броја угоститеља из сиве зоне", рекао је Мемић.

Министар туризма је навео да у 2022. години очекујемо 3,8 милиона долазака и 12 милиона ноћења гостију.

"То је, без сумње, до сада најбоља година за туризам Србије по оствареном туристичком промету, са око 20 одсто већим бројем ноћења од рекордне 2019. године, и то у околностима када смо се таквом резултату најмање надали", казао је он.

 

Подсетио је да је и глобално посматрано, Србија прошле године једна од водећих дестинација у погледу брзине повратка туристичког промета на период пре пандемије и остварене зараде од страних гостију.

"Девизни прилив од туризма у првих 10 месеци прошле године је две милијарде евра, чиме је већ далеко премашена рекордна 2021. година у којој је зарада по овом основу у Србији износила 1,6 милијарди евра", казао је Мемић.

Он очекује наставак раста туристичког промета и у овој години и још једну успешну годину у туризму, "осим уколико не дође до неког додатног погоршања ситуације у свету".

Како је навео, за прво тромесечје ове године најава попуњености смештајних капацитета у хотелима у највећим градским и планинским центрима, боља је него претходних година када су јануар и фебруар били најслабији месеци по туристичком промету.

"Ове године очекујемо реализацију најважнијег капиталног пројекта изградње аква парка са спа центром на Палићу који би требало да буде завршен до почетка летње сезоне", казао је Мемић.

Оценио је да ће овај садржај кључно допринети да Палић коначно добије место на туристичкој мапи Србије које заслужује.

"Чак и колеге које су дуго у туризму не могу да поверују да је Палић тренутно у рангу Врњачке бање или Копаоника по броју страних посетилаца, али да остварује значајно мањи укупан промет због краћег боравка гостију на дестинацији", рекао је Мемић.

Истакао је и да је други најважнији капитални пројекат у области наутичког туризма изградња марине на Сребрном језеру за коју је у буџету ове године издвојено 224 милиона динара.

"Чим смо најавили овај пројекат, председнику општине Велико Градиште се јавио инвеститор који је упутио писмо о намерама за градњу луксузног хотела, са базеном на крову, на парцели преко пута локације предвиђене за марину", рекао је министар туризма.

Истакао је да је ово најбоља илустрација која потврђује да приватне инвестиције увек прате државне.

"Поред тога, иницијална буџетска улагања у овој години за пројекте развоја туристичке инфраструктуре су 822 милиона динара, што је за 20 одсто више у односу на 2022. годину. Средства ће бити намењена свим локалним самоуправама и туристичким рганиизацијама које буду аплицирале са најбољим пројектима на конкурсу који ће бити расписан до краја јануара", рекао је Мемић у интервјуу агенцији Бета.