Данас 13. децембра 2024. године у Сава центру одржано је „Представљање Индекса благостања младих на националном и локалном нивоу“ на коме је представљен Индекс благостања младих који представља свеобухватан иновативан алат за праћење напретка у споровођењу Стратегије за младе у РС за период од 2023-2030. У првој години спровођења Стратегије за младе 2023-2030, забележен је значајан напредак у унапређењу квалитета живота младих у Србији, према подацима из Индекса благостања младих. Овај иновативни алат, који се по први пут користи у Србији и региону, омогућава годишње праћење напретка у остваривању циљева Стратегије за младе. Индекс је развијен у сарадњи са Министарством туризма и омладине, Популационим фондом Уједињених нација (УНФПА) и Фондацијом Ана и Владе Дивац.
Помоћница министра туризма и омладине, Ивана Антонијевић, нагласила је значај локалне омладинске политике и улоге Индекса у повећању партиципације младих у доношењу одлука. "Овај алат доприноси бољем увиду у положај младих на локалном нивоу и већој активацији младих у њиховим заједницама", изјавила је Антонијевић.
Индекс благостања младих састоји се од 108 индикатора на националном нивоу и 98 на локалном нивоу, пружајући свеобухватан преглед различитих аспеката живота младих. Овај алат омогућава детаљно праћење напретка и постизање циљева Стратегије, те олакшава креирање омладинске политике и јачање сарадње свих актера који раде са младима.
У 2023. години остварена је индексна вредност од 29,22, што значи да је већ постигнуто више од четвртине жељених промена. Очекује се да ће овај скор континуирано расти, са циљем да достигне максималну вредност до 2030. године.
Подаци за израчунавање Индекса прикупљају се из статистичких и административних извора, као и кроз годишња истраживања о положају младих. Склопљена је блиска сарадња са Републичким заводом за статистику, јединицама локалне самоуправе и организацијама за младе.
Резултати Индекса показали су значајан напредак у одређеним областима, као што су пораст броја младих предузетника и смањење стопе незапослености младих. Такође, забележен је пад стопе ризика од сиромаштва и смањење броја младих који нису у образовању ни запошљени (НЕЕТ).
Ипак, резултати су указали и на области које захтевају додатна улагања, попут побољшања просторних капацитета и услуга за младе, веће учешће младих у доношењу одлука, као и стварање сигурнијег окружења за младе.
На локалном нивоу, Индекс се мери у 17 заједница широм Србије, укључујући Суботицу, Крагујевац, Нови Пазар, Ниш, Врање, као и београдске општине Палилула и Обреновац. Ово омогућава дубље разумевање специфичних изазова у свакој локалној средини.
За крај, резултати првог Индекса благостања младих наглашавају потребу за бољим информисањем младих о могућностима за учешће у доношењу одлука, побољшање здравља и пружање веће подршке у развоју њихових потенцијала, као и активнијем промовисању подстицајних мера стамбене политике за младе.
